Kritika predstave "Teatru s ljubavlju"

Ljubav prema pozorištu i publici

autorka: Divna Stojanov

Da je trebalo poslati primer lutkarstva za decu Vojadžerom 1, svemirskom letelicom čija je misija da dospe do intelektualnog izvanzemaljskog života i upozna ga sa našom civilizacijom kroz fotografije, muziku i zapise, to bi, čini mi se, morala biti predstava Teatru s ljubavlju Dečjeg pozorišta Subotica u režiji Bonjo Lungova i Konstantina Karakostova.

Predstava je nalik na gledanje kroz kaleidoskop, a izoštravanjem slike prepoznajemo životnje (žabu, zeca, psa, pauna, krokodila, žirafu, kamilu...) i ljude (plesače nalik Majklu Džeksonu, pastira i devojka, folklornu trupu, glumca...). Sve se odvija iza tankog crnog vela preko kojeg se projektuju zvezde ili staništa životinja, a gledanje preko koprene upotpunjava osećaj magije (scenografija: Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov). Prizore međusobno povezuje monolog iz off-a koji vrlo poetičnim jezikom pripoveda kratku istoriju glumca i lutkarstva. Muzika (Konstantin Karakostov) se kreće od klasične, preko pesama ABBE, Majkla Džeksona, elektro muzike, a završava, srpskim kolom.

Uigran ansambl pozorišta (Danka Balać, Imelda Vereš, Danijel Dudaš, Elvira Gal, Zalan Greguš, Endre Kočiš, Ksenija Mitrović, Uroš Mladenović, Viktorija Palfi, Gertruda Fridrik) animira sedam različitih vrsta lutaka i pokazuje spretnost u isto toliko tipova lutkarstva. Stvaraju i pokreću životnje i ljude napravljenje od šarenih ploča geometrijskih oblika, od velikih sunđerastih površina, dugačkih svilenih traka, creva, odeće, koriste lutke koje se navlače na ruku, javajke i u jednoj sceni se poigravaju se teatrom senki. Lutke napravljene od više delova glumci u postupnosti sastavljaju pred publikom, zatim pokrenu lutku kao celinu i onda se prizor rastavlja i pretvara u drugi oblik. Postupnost i preciznost u građenju lutaka je oduševljavala decu u publici.

Kako je Subotica multinacionalna sredina, pretposlednja scena je inscenacija narodne mađarske priče o pastiru zaljubljenom u devojku koja se pretvara u labudicu, a poslednja scena su muzičari i folkloraši u tradicinalnoj srpskoj narodnoj nošnji koji sviraju i igraju uz kolo. Tako se u predstavi podvukla ideja tolerancije i razmene kulture.

Predstava je prikazala upravo ono što i sam naslov kaže, vrlo jednostavno i suptilno – ljubav prema pozorištu. Takođe je pokazala kako i od čega lutka može da nastane, kako da se kreće, šta sve lutkar uopšte može da radi sa lutkom. Glasovi iz off-a poslužili su tek kao svojevrsni omaž i zahvalnost zbog istrajnosti glumaca kroz vekove. Teatru s ljubavlju je predstava koja u fokus stavlja samu teatralnost, odgovara na pitanje šta je to pozorišno u pozorištu za decu, a vizuelnost i veštinu lutkara dovodi do perfekcije.

Ovu kao i ostale kritike predstava 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu možete pročitati i na sajtu  https://odmalihnogu.org/