Научнике који врше експерименте са водом изненађује Блуп, водено створење које се ненадано појављује у лабораторији. Он се увлачи у рукавицу, тече низ цев, просипа се у каду и посуде, успут наилазећи на разне водоводне предмете који оживљавају и постају ликови. Блуп прискаче у помоћ свима: поји ожеднело штене, гаси пожар, залива цвет или чисти неред. Ипак, Блупову доброту примећујемо тек када он напрасно нестане... Људи су биолошки и културолошки током живота повезани с водом: њени звуци нас враћају природи и инспиришу, дивимо се њеној флексибилности, али и стрепимо од њене разорне моћи. Деца имају посебан однос са водом – она их привлачи, а прскање, скакање по барама и играње с њом су архетипови дечје игре. Аутори су следили ту замисао при дизајнирању звучног и визуелног идентитета представе: изводе живу музику на низу оригиналних водених инструмената и користе воду као примарни медијум за анимацију лутака: она може попримити било који облик, али без форме - она је само вода.