KALAMANDARIJA poziv u strip

Otvaranje: 18. septembra u 10.50h 

Galerija Otvorenog univerziteta

Stripovi prema Zmajevim stihovima

Izložba povodom 190 godina od rođenja Zmaj Jove Jovanovića

Stripovi izloženi u sklopu 30 međunarodnog festivala pozorišta za decu objavljeni su prvo u dečijem listu Bijela pčela u Rijeci u periodu od 2016 do 2020 godine. List izdaje Srpsko kulturno društvo Prosvjeta iz Zagreba, pododbor Rijeka a u podnaslovu ima slogan Za svu djecu. Namenjen je i kao obrazovno sredstvo u nastavi škola koje pohađaju deca srpske nacionalnosti u Hrvatskoj. Susret sa Zmajevim stihovima kao polazištem za strip bio je nemali izazov u njihovom aktuelizovanju danas. Univerzalnost tema u izabranim pesmama olakšavala je taj zadatak: stihovi nisu gubili na značaju a strip je zadržavao osobeni medijski integritet.

Zdravko Mićanović Profesor na odseku Grafički dizajn, Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, u penziji.

Tačno šest decenija je prošlo od „Istine o Crnoj bradi“ prvog strip dodatka Kekeca, koji sam kao desetogodišnjak s uzbuđenjem isecao i sklapao da bih dobio strip dimenzija 6,5 h 9 cm, do strip istine o b(ij)eloj bradi, koja, formirajući se mozaično, doprinosi i pojavi ove izložbe. Potreba da se napokon predstavi makar i deo autorskog strip rada, nastajalog u kontinuitetu tek poslednjih dvadeset godina, rezultat je i duga prema detinjstvu, u kojem je strip igrao ako ne glavnu, onda jednu od glavnih uloga.

VIZUELNA KALAMANDARIJA

Začeci stripa u Srbiji vezuju se za drugu polovinu XIX veka. „Priče u slikama“, kao i razvijeni vid karikature nalazimo u humorističko-satiričnim i dečjim listovima. Kako Jovanu Jovanoviću Zmaju (1833−1904) pripada istaknuto mesto u razvoju humorističke štampe, ali i periodike za decu, to su i njegove zasluge za razvoj devete umetnosti u Srbiji nesumnjive.

Časopis Neven bio je najznačajnija pojava u periodici za decu kod Srba. Prvi broj „Čika Jovinog lista“ publikovan je jula 1880. godine u Novom Sadu. Upravo u tom listu nailazimo „na kontinuirano objavljivanje `priča u slikama`“ (tačnije pesama), piše Zdravko Zupan u monografiji „Vek stripa u Srbiji“. Ne znamo kako je Zmaj došao na ideju da kreira takvu sinkretičku formu sazdanu od reči i slike. Biće da je to negde video, ali pitanje je gde?

Kao što je poznato, na našeg vrsnog romantičara veliki uticaj imala je nemačka literatura. Prva „njegova“ objavljena pesma za decu o lenjom Gaši, štampana u Školskom listu 1958. godine i nije bila njegova, već nešto slobodniji prevod s nemačkog pesme Rudolfa Levenštajna (1819–1891). Još preko stotinu prevedenih pesama brojnih nemačkih autora pripisane su čika Jovi, kao „novi originali“. Jevto M. Milović u knjizi „Jovan Jovanović Zmaj i njemačka literatura“ između ostalih kao Zmajev uzor pominje pisca i ilustratora Vilhelma Buša (1832−1908). I upravo tu se možda krije odgovor na gore postavljeno pitanje, jer dotični Buš je bio rodonačelnik te nove forme, a njegovi junaci, dvojica nestašnih dečaka Maks i Moric, proglašeni su prvim strip junacima. Tu ideju duhovitog Nemca preuzeće i čuveni američki novinski magnat Herst. Zahvaljujući moćnom izdavaču, kao i crtaču Rudolfu Dirksu, na stranicama Njujork Džornala, pojaviće se prvi stripovi u Sjedinjenim državama. Kaiševi sa povezanim crtežima (eng. comic strip) o dogodovštinama dvojice dečaka, Hansa i Frica, kod nas poznatijih kao − Bim i Bum, dali su ime toj novoj − devetoj umetnosti. Tako je, eto, nastala „književnost u slikama“, kako je strip definisao Hugo Prat, otac pustolovnog mornara-avanturiste Korta Maltezea.

U vremenu dominacije slike nad rečju, grafički dizajner Zdravko Mićanović latio se Zmajevog dela za najmlađe u nastojanju da zumerima i alfa generaciji približi njegovo stvaralaštvo nudeći im novo čitanje, ali sada kao − poeziju koja se gleda. Kako se latentni konceptualista koji je svojim plakatima dao novu, treću dimenziju − događaj, snašao u ovoj primenjeno-grafičkoj disciplini oslikane književnosti? Reklo bi se odlično, jer nije mu prvi put da to radi. Predmet njegove likovne dramatizacije već je bila Andrićeva Prokleta avlija. Na sceni tog papirnog teatra on je fantazmogoričnim slikama uspeo da uspostavi „dijaloški tok crteža sa Andrićevim tekstom“. Zmajeva poezija, opet, tražila je drugačiju formu i daleko infantilniji pristup tom dijaloškom toku, pa je on mnogo jednostavniji, svedeniji i pročišćeniji. U četrdesetak tabli Mićanović će čika Jovinim stihovima prilaziti na različite načine, u celosti ili fragmentarno, kao interpretator, ali i kao koautor, dodajući im ili oduzimajući ponešto ne bi li ih osavremenio i na taj način, stvarajući „nove originale“, opkoračio dvovekovni jaz između nastanka reči i slike. I tako je, po mom skromnom mišljenju, ta kalamandarija pred vama, kao miks likovne, dramske i književne forme, u predvečerje Zmajevog 190-og rođendana, postala ono što se od Zdravka Mićanovića i očekivalo − događaj.

Pop D. Đurđev