Nežna priča o ljubavi između unuka i njegove bake. Dečak koji je nekada slušao divne priče u bakinom krilu, kako je odrastao, imao je sve manje vremena da je poseti. Ona je preminula, i dečak odlazi u bakinu kuću, tužan što je više nema, sećajući se svih njenih priča. Bake više nema, a priroda se uselila u njenu kuću. Dečak posmatra mala stvorenja koja su preuzela prostor njegovog detinjstva i ona ga podsećaju na život sa bakom. Dečak je tužan jer oseća koliko mu nedostaje baka i žali zbog vremena koje nije proveo s njom i priče koju je zaboravio. Međutim, priroda se udružuje da mu ispriča priču o ptici koja je sakrila jaje u kući, brinula o njemu i negovala ga, a zatim, kada je jaje bilo spremno da se izlegne, odletela je zauvek… Dobivši priču zbog koje je i došao, dečak zahvaljuje baki na svemu što je učinila za njega i, sa svim divnim uspomenama, kao mala ptica, izlazi iz jajeta — personifikacije detinjstva — i leti u život.