СТУДЕНТСКА ИЗЛОЖБА ФЕСТИВАЛСКОГ ПЛАКАТА – ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

Отварање: 18. септембра у 9.30 

Фондација за омладинску културу и стваралаштво "Данило Киш"

Додир погледом

Поводом четрнаесте изложбе плаката студента ФПУ из Београда за Међународни фестивал дечијих позоришта у Суботици

То није језик који „казива“, већ језик који „чини“, ствара

Умберто Еко

Сагледавањем урађених плаката за овогодишњи фестивал није тешко утврдити чињеницу да студенти већ успешно владају елементима цртежа, композиције, умећем постизања целовите атмосфере, а онда и изненађујуће широким тематским оквиром који обухвата област историјских стилова и националне традиције, али текстура се измигољила као мало откриће. На два од три награђена рада, пажљивом посматрачу неће промаћи примењен, на плакатима готово занемарен ликовни елемент - текстура.

Зато, вредно је указати на већ нека позната сазнања о текстури. Реч текстура води порекло од латинске речи textura што значи ткање, тканина, склоп, састав. Као ликовни елемент, део је композиције који најдиректније говори о самој природи материје, о њеној грађи и структурном карактеру. Док површина и линија описују какав је изглед предмета, текстура говори о томе какав му је састав, његова форма и површина.

Текстура никада није самостални елемент, увек је у оквиру ликовне целине, где се придружује осталим елементима да боље и ближе означи састав представљених предмета и тиме појача њихову материјалност и њихову предметну присутност у композицији. Текстура може имати симболично и семантичко значење, а испољава их кроз ритмичку, валерску, колористичку и контрасну вредност. Текстура је јединствена међу ликовним елементима због тога што изазива два чулна процеса: виђење и додир – може се видети и осетити. Пажљиво и студиозно „просута“ по површини плаката текстура продужава гледање и додиривање очима, заробљава поглед. Тиме текстура на плакату постаје и сведочанство о структури облика као поруци, упућујући нас на крају да оставимо на тренутак говор о употреби плаката и погледајмо говор плаката самог.

Здравко Мићановић