Зоран Ђерић

Рођен 1960. у Бачком Добром Пољу. Од 1979. живи у Новом Саду. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Био управник и драматург Позоришта младих у Новом Саду (1988-1993), потом директор и драматург истог позоришта (2006-2012). Главни и одговорни уредник часописа Сцена (2013-2017). Помоћник директора Стеријиног позорја (2015-2016). В.Д. управника, па управник Српског народног позоришта (од 2016). Професор на Академији умјетности у Бањој Луци. Члан Одбора Матице српске за сценску уметност и музику, као и уредништва њеног Зборника. Члан позоришног часописа Агон (Бања Лука) и часописа за луткарску уметност, Нити (Позоришни музеј Војводине). Објавио и превео више књига из области позоришта и филма, односно луткарске уметности. Међу њима су: Незасићење : пољска драматургија XX века (2006), Историја Витолда Гомбровича (2008), Тестостерон. Нова пољска драматургија (2009), Позориште и филм (2010), Виткацијева Луда локомотива: између филма и позоришта (2010), Драматуршки постскриптум (2014), Позориште лутака у Новом Саду / оснивање (са Љиљаном Динић, 2014), Лутка и маска у српској култури: од обредног до позоришног чина (са Љ. Динић, 2014), Луткарство у Србији: од вашарских до соколских сцена (са Љ. Динић, 2015), Драмско дело Бранислава Нушића – традиција и савременост (приредио З.Ђ., 2015), Нова српска драма. Антологија (приредио З.Ђ., 2016); Јурковском у част. Зборник радова (приредио З.Ђ., 2016), А трибуте то Јуркоwски. Цоллецтион од Паперс (едитед бy З.Ђ., 2017), Целулоидна књижевност: књижевност и филм (2019). Превео с пољског књиге: Вјеслав Хејно, Уметност луткарске режије (2012), Хенрик Јурковски, Теорија луткарства ИИ (2013), Хенрик Јурковски, Лутка у култури И (2015) и Лутка у култури ИИ (2017).