Међународни фестивал позоришта за децу - Суботица Међународни фестивал позоришта за децу - Суботица

Новости

21 септембар 2022

Чаролија позоришне игре

Назад...
Чаролија позоришне игре

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ СУБОТИЦА

Мислим да је позориште за децу и младе једини програм данашњице после којег родитељи не морају ништа да купују својим потомцима. Нема мерчова (робе), нема продакт плејсмента (реклама) у представама. Чак су и улазнице бесплатне на Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, у организацији овдашњег Отвореног универзитета.

А управо о тако нечему, куповини, говорила је прва представа у такмичарском програму, „Велика творница ријечи“ коју је по делу Агнес де Лестраде, уз драматуршку помоћ Бруна Маргетића режирала Морана Доленц (Казалиште „Мала сцена“, Хрватска). Ова представа говори о пријатељству дечака и девојчица, па и ненападној романтичној наклоњености у најмлађем узрасту, кроз призму неолибералних односа, у којима је прилично све неки фол и реклама. Метафора тога је велика творница речи, изведена на марионетској сцени унутар представе, која је по замаху шира, готово ренесансна по форми својеврсне путујуће трупе, која укључује глумце и као нараторе, не само аниматоре, као и живу музику.

Управо музика, односно нараторка Буга Марија Шимић, оперска певачица по вокацији, пленила је највише. У тој мери да сам чуо и посетиоце како после представе размењују реплике у маниру оперских арија.

Колико одрастање може бити тешко, па и страшно, од памтивека нам сведоче бајке, по многим теоретичарима иницирајући децу у реалност живота одраслих. Једна од таквих бајки је и Пепељуга која је у верзији виђеној на Фестивалу у Суботици заиста одувала прашину са прастаре приче и дала јој ново рухо хорор приче са хепиендом.

Луана Грамења (драматургија и режија) и Франческо Гивоне (сценграфија и дизајн лутака) у Позоришту „Закес“ Пепељугу је оживела испрва по узору на бунраку луткарски театар, што је појачавало доживљај њене инструментализованости, да би њену улогу преузела глумица након еманципације од маћехе и злих сестара, приказаних кроз трансфомацију из три подједнако уверљиво живописне лутке гаврана.

„Пепељуга“ из Италије представа је која плени атмосфером, визуелним сценским ефектима и музиком, који додатно подстичу чула и дочаравају сву магију позоришта.

„Сан виле Мол“ Реке Сич, уз сценографију и дизајн лутака Ержебет Чонка, Луткарског позоришта „Харлекин“ из Мађарске, чиста је анимирана игра каква се данас на сценама све ређе виђа, услед развоја савременог позоришта и све веће комбинације стилова, жанрова и техника, као и услед чешћег разоткривања механизама унутар позоришта, „иза завесе“. Међутим, „Сан виле Мол“ доказује да када је представа честито урађена, не мора по сваку цену да буде у тренду са најновијим кретањима.

Сасвим у складу са тим што је речено, вила Мол изгледа као мољац, а тако се и понаша, претурајући по старинама тавана. Када покуша да састави авион, подсећа и на Егзиперијевог Малог принца, а ускоро јој друштво почиње да прави гусеница Дур. Њих двоје прави су музичко-сценски пар – Мол као романтични, лирски јунак, а Дур као жовијалан, епски лик. Заплет представља појава птице која их облеће у потрази за храном за своје птиће. Уз богатство слојева и значења приче, главни знак представе је летење и метаморфоза, одрастање, а аниматори штапних лутака (јавајки) и гињола са окидачем (ган папет), раде одличан посао оживљавајући их из сенке.

Из Малог позоришта „Душко Радовић“ (Београд), на Фестивалу у Суботици је изведена и једна готово чисто глумачка представа за децу и младе, „Украдени принц и изгубљена принцеза“ Дена Тотера, у режији Браниславе Стефановић. Потка јој је питка, готово теленовелистичка – близанци наследници царског престола у Кини подељени су од рођене и одрастају са обичним смртницима. Мушко дете са рибаром и његовом женом, а женско са разбојником, док се поново не уједине на престолу, побеђујући и законе који прописују да је он резервисан само за мушку децу.

Квалитети ове представе могли би се описати као духовитост и садржајност у смислу да осим што прича причу, представа приказује и начине на који позориште функционише, кроз ликове Наратора, Реквизитера и Аниматора. Приказујући другу културу велике традиције, могло би се рећи да се поред атрактивне егзотичности, посебно искоришћене у костимографском и звучном обликовању представе, обезбеђује и дистанца помоћу које се некад лакше идентификују универзалне људске теме. Могућа незграпност и површност једне овакве поставке, оповргнута је истрајним аплаузом публике.

Игор Бурић

Назад...
  • Конкурс за учешће у такмичарском програму 30. Фестивала
    15 децембар 2022

    Конкурс за учешће у такмичарском програму 30. Фестивала

  • Позив за предлоге учесника на 14. Форуму за истраживање позоришне уметности за децу и младе Суботица
    15 новембар 2022

    Позив за предлоге учесника на 14. Форуму за истраживање позоришне уметности за децу и младе Суботица

  • Деца су осетљивији гледаоци од одраслих
    13 октобар 2022

    Деца су осетљивији гледаоци од одраслих

  • “Пепељуга” италијанског позоришта Закес најбоља представа 29. Међународног  фестивала позоришта за децу Суботица
    23 септембар 2022

    “Пепељуга” италијанског позоришта Закес најбоља представа 29. Међународног фестивала позоришта за децу Суботица

Међународни фестивал позоришта за децу - Суботица