Маријана Петровић: За Мало позориште „Душко Радовић“ карактеристична је разноврсност

Глумица Маријана Петровић, лауреаткиња овогодишње Награде за животно дело „Мали принц”, за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу, представила је књигу “Мало позориште Душко Радовић - 70 година разноликости (монографија 1949-2019)” коју је приредила, као и своју ауторску књигу “О глумцу са лутком”, у оквиру пратећег програма 29. Међународног фестивала позоришта за децу Суботица.

Монографија „Душко Радовић – 70 година разноликости“ настала је поводом овог великог јубилеја Малог позоришта „Душко Радовић“ у Београду. „Концепција монографије је прилично неуобичајена, јер не говори само о представама уз пратеће фотографије и историјске податке који су раније били штампани, већ сам је поделила на неколико блокова за које сматрам да су веома битни. За Мало позориште Душко Радовић је карактеристична та разноврсност у понуди различитим циљним групама. Одувек је постојала луткарска сцена, па се развила дечија драмска сцена. Онда смо дошли до вечерње сцене, па те исте сцене за младе, а на крају је отворена сцена за бебе. Свака од тих сцена унутар монографије има ауторе текстова који су за њу битни“, истакла је Маријана Петровић.

Ауторка књиге навела је да ова обимна монографија садржи, између осталог, и одломке из критика, набројане представе, манифестације и награде, фотографије и имена оних који тренутно раде у позоришту. „Мислим да из овог материјала можете да закључите много о ствараоцима и о начину рада у позоришту, али и о мом мишљењу како би требало да раде позоришта за децу – већ и самим тим како сам конципирала монографију“ закључила је Маријана Петровић.

Овогодишња лауреаткиња награде „Мали принц“ представила је и своју књигу „О глумцу с лутком“, чија су два дела посвећена чувеном луткарском уметнику Сергеју Обрасцову, док се трећи бави радом глумца с лутком у савременом позоришту. „Ово је поглед изнутра, из сржи проблема, са сцене, једне глумице која пише на основу свог глумачко-аниматорског искуства и рада на представама са луткама различитих техника, а не само из свог театролошког или гледалачког искуства. Она проверава, расправља или оповргава утврђене ставове и предлаже нов начин размишљања о својој теми”, наводи рецензент књиге др Сава Анђелковић, у одломку који је прочитала сама ауторка.

Маријана Петровић је два дела књиге посветила чувеном Сергеју Обрасцову, једном од највећих луткарских уметника 20. века. О раду на књизи је истакла: “Прочитала сам све његове књиге на руском језику, а онда сам из свих тих књига склопила његову животну причу, размишљања о позоришту уопште и луткарском позоришту. Ако сам се већ одлучила да пишем о односу глумца и лутке, мислим да је он био најидеалнији као пример, зато што је први увео систем Станиславског у раду за луткарску сцену. То некако промиче људима јер о њему причају као аниматору, глумцу, директору и писцу, али најважније је управо то. Станиславски је темељ свега&qуот;.

Ауторка је навела да други део књиге говори о томе шта су наши релевантни културни и јавни радници и врхунски уметници, који су гледали Обрасцова у својим младим данима или касније, рекли о њему.

Трећи део књиге говори о раду глумца са лутком у савременом луткарском позоришту. “Наравно да разликујемо позориште Истока и Запада, а ја говорим о западном које најбоље познајемо. Ту сам обрадила многе сегменте који се тичу конректног практичног рада, почевши од система Станиславског као азбуке глумачке уметности”, навела је Маријана Петровић.

Маријана Петровић (Београд, 1957.) је дипломирала на Филолошком факултету у Београду, (југословенске књижевности и српскохрватски језик), а магистрирала на Факултету драмских уметности, на одсеку за театрологију. Од 1978. је у сталном ангажману као глумица у Малом позоришту “Душко Радовић“ у Београду, а бави се и режијом. Добитница је многих глумачких награда: Бијенала југословенског луткарства у Бугојну, Југословенског фестивала за дјецу Котор, Сусрета позоришта лутака Србије, Милена Начић, Божидар Валтровић...

Као професор, предавала је у средњој балетској школи „Лујо Давичо“ – организацију сценско- музичких делатности. Осмислила је семинар намењен учитељима, педагозима и психолозима, у организацији Министарства просвете и спорта Републике Србије 2001. при Учитељском факултету у Београду, на тему Луткарство у основној школи, и у оквиру њега одржала предавања и вежбе. У оквиру пројекта Центра за позоришна истраживања АпсАрт намењеног едукацији студената ФАСПЕР- а, реализовала је 2011. радионице на тему: Употреба лутке у терапеутске сврхе. Реализовала ауторске пројекте за децу као сарадник у Школигрици (Центар за културу Стари Град), у Дечјем културном центру Београд (луткарске игрице у оквиру радионице за бебе до 3 године), сарађивала са Центром за музејску дидактику као глумац и аутор). Чланица је Assitej-а и Cedeum-а